Hipertenzivna kriza

Hipertenzivana kriza je perakutna pojava opasnih poremecaja "ciljnih" organa nastalih usled povecanja pritiska. Tezinu oboljenja ne odredjuje samo visina pritiska vec i brzina povecanja pritiska. To su stanja kod kojih je neophodno trenutno lecenje i znacajno smanjenje pritiska. Ponekad je pritisak 210/110 manje opasan nego naglo povecanje pritiska do manjih vrednosti. Hipertenzivna kriza moze pogoditi:

mozak (hipertenzivna encefalopatija i slog)
srce (najcesce nestambilna angina pektoris, infarkt a moguce je i naglo poustanje srca i disekcija aorte)
trudnice ( eklampsija)

HIPERTENZIVNA ENCEFALOPATIJA I INTRAKRANIJALNO KRVARENJE (SLOG)

Do hipertenzivne encefalopatije dolazi polako simptomi se razvijaju polako u toku dana usled pada protoka krvi kroz mozak. Razvija se edem mozga, tackasta krvarenja i mikroinfarkti. Tegobe su: glavobolja, muka, povracanje, konfuzija, poremecaji vida i svesti. Ponekad osoba uopste nije svesna svog stanja vec okolina primeti da nesto nije u redu. Desava se i da se bolesnici ne secaju svega a da su naizgled sasvim zdravi, samostalni nista ih ne boli jedino su malo "cudni". U ovakvim stanjima moguce je izmeriti pritiske i 300/150 sto je iako retko moguce, i vrlo opasno.
Intrakranijalno krvarenje ili slog nastaje naglo, tegobe su "zarisne" i mnogo je jasnije o cemu se radi.


ANGINA PEKTORIS I NFARKT U HIPERTENZIVNOJ KRIZI


Povecanje pritiska dovodi do ubrzanog lupanja srca i povecanih zahteva za kiseonikom. Sve ovo dovodi do pojave anginoznog bola kod stabilne i nestabilne angine pektoris. Ako visok pritisak i njime uzrokovan bol dugo potraju moze se razviti infarkt. U principu kod ovakvih bolesnika za pojavu bola dovoljan je manji stres ili fizicki napor kad srce ne moze da dobije onoliko krvi koliko je potrebno.Ovakav bol moze trajati i pola sata i slabije reaguje na nitroglicerin. U tim situacijama neophodno je smanjenje pritiska koji je i prouzrokovao ovakvo stanje.