Kamen u bubregu - nefrolitijaza

Kamen u bubregu je relativno cesto oboljenje a razlikujemo nekoliko tipova kamena zavisno od henijskog sastava : kalcijumski, uratni , cistinski i struvitni.

Kalcijumski se javljaju u oko 80% svih slucajeva, cesci su kod muskaraca i mogu biti oksalatni, fosfatni ili kombinovani. POstoji genetska predispozicija, prvo ispoljavanje je u trecoj deceniji zivota, a posle prvog kamenca prosecno vreme stvaranje novog je od dve do tri godine.
Uratni takodje pokazuju porodicnu predispoziciju, cesci su kod muskaraca, i u oko polovine slucajeva udruzeni su sa gihtom.
Cistinski su retki a struvitni su posledica cestih kateterizacija mokracne besike.

Kamenci rastu u unutrasnjosti bubrega i u toj fazi ne daju simptome, a moguce ih je otkriti radiografskim ili ultrazvucnim ispitivanjima zbog drugih tegoba. Kad se oslobode( sto je najcesce) prelaze u ureter ( mokracni kanal koji spaja bubreg sa besikom) i na samom prelazu mogu se prakticki zaglaviti kada daju jak bol. Prolazeci kroz ureter daju bol koji se seli iz slabina ka preponama i postepeno jaca. To znaci da je kamen "krenuo", ovo pomeranje kamena praceno je ucestalim mokrenjem i pojavom krvi u urinu. Ponekad je bol stacionaran i tada ne mozemo pretpostaviti gde je kamen.
Ovi bolovi nazivaju se bubrezne kolike, spadaju u grupu najjacih cesto se porede sa porodjajnim zahtevaju upotrebu analgetika. Za umirenje bolova koriste se anlgetici sa spazmolitickim dejstvom ili ponekad narkotici. Iako kamen u bubregu ne izaziva infekciju moze ju pogorsati pa je posle jedne ovakve epizode bola neohodan pregled urina, ponekad upotreba antibiotika , velike kolicine tecnosti i sredsva za umirenje bolova. Kamen u bubregu se potvrdjuje ultrazvukom, rentgenskim snimkom ili skemerom. Ovo su bezbolne metode .

U prici o lecenju kamena neophodno je znati da je funkcija mokracnog sistema cuvanje vode i izbacivanje nerastvorivih materija. Ova funkcija je u delikatnoj ravnotezi i moze biti narusena promenama klime, ishrane, fizicke aktivnosti, infekcijom. Pozeljno je odrediti vrstu kamenca jer od nje i zavisi lecenje kao i zabrane unosa odredjene vrste hrane. U svakom slucaju savjetuje se unosenje velike kolicine tecnosti da bi kolicina izlucenog urina mogla biti najmanje dva litra. Lecene zahteva kombinovan pristup interniste i urologa a ako postoji stalan bol, krvarenje i infekcije neophodno je odstranjivanje kamenca.